Carlsberg posed u Kopenhagenu

Carlsberg posed u Kopenhagenu i danas izgleda kao 1847. godine

Za J.C.Jacobsena, kao i za njegovog sina Carla, od izuzetnog značaja je bilo kako Carlsberg imovina izgleda. Pre svega Carl Jacobsen je verovato da atraktivno okruženje, poput umetnosti može da oplemeni čovekov duh. Želeo je da istražuje nove arhitektonske stilove za svoje industrijske zgrade, kako bi svorio pivaru koja zadovoljava estetske kriterijume.

Primera radi, Carl Jacobsen je želeo da dokaže da bi i sam dimnjak fabrike mogao da bude umetničko delo.

Zato je i 1900.godine sagrađen čuveni Carlsberg dimnjak, koji je visok 56 metara i na kojem se nalaze motivi cveća Egipatskog lotosa. Do dan danas ovo ostaje jedan od istinskih bisera industrijske arhitekture.

Diplonska kapija

“Za pivaru, bez obzira na neposrednu dobit, stalna svrha treba da bude razvijanje umetnosti pravljenja piva do najvećeg stepena savršenstva, kako bi ova pivara i njeni proizvodi mogli da služe kao model i svojim primerom pomažu da se pivarstvo u ovoj zemlji održava na visokom i časnom nivou.”

Ovo su reči pivara J.C. Jacobsena iz njegovog testamenta, koje su danas poznate kao Carlsbergove “Zlatne reči” i uklesane su u Dipilonsku kapiju u Kopenhagenu.

Konjušnice

Kada je J.C.Jacobsen sagradio pivaru 1847.godine, on je takođe sagradio i prostor za konje, koju su bili korišćeni za isporuku piva trgovcima u gradu.

Do 1925. godine, Carlsberg je imao blizu 200 konja. Danas, Carlsberg ima 4 konja, koja i se i dalje nalaze u Carlsbergovom posedu i uživaju u dnevnim šetnjama.